U početku vežbajte polako, ne naprežite se previše. Vremenom će vaše telo postati gipkije, pa će i izvođenje pokreta biti lakše.

Krenite s onoliko ciklusa koliko možete da izvedete, postepeno ih povećavajući. Nakon svakog ciklusa malo odmorite.

Vežbanje završite opuštanjem u ležećem položaju, sa rukama pored tela i dlanovima okrenutim na gore. Pažnju usmerite na telo.

Evo kratkog opisa svakog od položaja:

1. Položaj pozdrava: Ovo je početni položaj koji se izvodi stojeći uspravno, sa ravnomerno rasporeženom težinom na oba stopala. Dlanove sastavite ispred sebe u visini grudi, kao za molitvu i lagano dišite oko pet sekundi, zatim izdahnite.
2. Položaj uzdignutih ruku: Duboko udahnite, podižući ruke preko glave tako da formirate luk unazad i lagano istežete kičmu.
3. Položaj ruke do nogu: Izdišite spuštajući ruke ispred sebe dok vam dlanovi ne dodirnu pod, tako da vam glava dotiče kolena, koja mogu biti lagano savijena.
4. Položaj konjanika: Iz tog stava duboko udahnite, spustite se i iskoraknite desnom nogom unazad tako da kolenom dodirnete pod, dok su vam dlanovi položeni u visini ramena na podu. Pogled usmerite prema gore.
5. Položaj planine: Izdišite i privucite levu nogu uz desnu. Podignite kukove tako da telo oblikuje okrenuto slovo V.
6. Položaj osam udova: Spustite celo telo na tlo, dok su vam dlanovi i dalje u širini ramena, savijenih laktova. Neka vam pod dotiču stopala, kolena, šake, grudi i brada. Zadržite se u ovom položaju samo sekundu, pa pređite u sledeći.
7. Položaj kobre: Iz te ležeće pozicije udišući polagano dozvolite kičmi da vam digne glavu, a zatim i celi torzo, odgurujući se lagano rukama od tla u položaj “kobre”. Neka vam laktovi budu uz tijelo, a kukovi neka ostanu na podu.
8. Položaj planine: Izdišući, ponovno se vratite u ležeći položaj iz kojeg ćete podići kukove unazad i gore formirajući naopako slovo V, kao u položaju broj 5.
9. Položaj konjanika: Udišući vratite se u 4. položaj, samo sa desnom nogom među rukama, a levom ispruženom nazad.
10. Položaj ruke do nogu: Ponovite treći položaj – dignite se uz izdisaj i dalje držeći dlanove na podu, tako što ćete dopustiti kolenima da se lagano saviju.
11. Položaj uzdignutih ruku: Ponovite 2. položaj – duboko udahnite dok dižete ruke prema gore i istežete ih preko glave, gurajući kukove prema napred, a glavu unazad.
12. Položaj pozdrava: Izdišući ponovite prvi položaj završavajući pozdrav suncu na isti način na koji ste počeli, skupljenih ruku ispred grudi. Lagano dišite oko pet sekundi, zatim počnite sledeći ciklus. (12. položaj postaje 1. položaj sledećeg ciklusa).

Redovno vežbanje Pozdrava Suncu blagotvorno deluje na vaše telo ali i duh:
•    poboljšava varenje, respiratorni i nervni sistem
•    jača trbušne mišiće
•    poboljšava cirkulaciju
•    pomaže eliminaciji toksina iz organizma
•    smanjuje stres i depresiju
•    poboljšava koncentraciju i pamćenje
•    poboljšava san
•    normalizuje rad štitne žlezde
•    poboljšava ten
•    doprinosi mršavljenju
•    poboljšava fleksibilnost mišića i kičme
•    poboljšava držanje tela
•    daje snagu i dugovečnost
•    poboljšava koordinaciju tela i misli
•    popravlja raspoloženje

Pozdrav Suncu se može posmatrati i kao meditacija u pokretu. Ako se skoncentrišete na pokrete i disanje to će vas učiniti veoma opuštenim i potpuno relaksiranim. Pomoći će vam i da život posmatrate iz drugačije perspektive.

Samo desetak minuta jutra provedenih u vežbanju Pozdrava Suncu, pomoćiće vam da se sa većom fizičkom i psihičkom snagom i samopouzdanjem suočavate sa novim izazovima dana. Da li ste motivisani da uložite malo napora za pregršt koristi koje neće izostati?

Veoma je teško da se nosite sa svakim konfliktom, svakom emocijom i svakom negativnom mišlju kako se pojavljuju. Mnogo je delotvornije da umesto toga radite na razvijanju uma koji je smiren i pun ljubavi, i tako primeniti isto rešenje na svaki problem koji imate u životu.

U poslednje vreme u potrazi za različitim tehnikama oslobadjanja od stresa, u pokušaju da izadjemo na kraj sa problemima, sa ljudima oko sebe i samim sobom, a slušajući mnoge svetske poznate ličnosti koje „imaju rešenje“, počinjemo da prihvatamo metode kakva je npr. meditacija. Ona može postati naša svakodnevna rutina, zašto da ne? Možda nekome zvuči i kao bauk, loš uticaj drugih vera i kultura, ali za one otvorenih shvatanja, spremnih na rast i razvijanje, pokušaću da pojasnim ovaj pojam, kako sam uspela da ga razumem.

Meditacija se ne bavi pronalaženjem blaženstva, ili dolaženjem u stanje opuštenosti, kako je mnogi tumače. Meditacija je zapravo jednostavna vežba koja se sastoji u tome da odmorite vaš um u njegovom prirodnom stanju i da dozvolite sebi da budete svesni bilo kakvih misli, osećaja ili emocija koje se javljaju.

Evo nekoliko osnovnih smernica:

Pre svega, potrebno je da naviknete da sedite uspravno (u lotos ili nekom drugom položaju koji vam je udoban, ali obavezno prave kičme). Telo je fizička potpora uma. Najbolji način da umu dozvolimo da se odmori jeste da zauzmemo odgovarajuće fizičko držanje, u kojem um može da ostane opušten i napet u isto vreme. Pronadjite način posmatranja svog uma koji vama najviše odgovara, jer svi smo mi različiti, a meditacija je privatna stvar. U vodi koja miruje, pesak, blato i ostale naslage postepeno se odvajaju i spuštaju na dno, tako da možete jasno videti vodu i sve što kroz nju prolazi. Na isti način, ako ostanete u stanju mentalne opuštenosti – mentalne naslage vaših misli, emocija, osećaja i percepcija se prirodno smanjuju i otkriva se suštinska jasnoća vašeg uma.

Drugo, prihvatite činjenicu da je prirodna funkcija vašeg uma razmišljanje, i nemoguće je sprečiti um da stvara misli, osećanja i osećaje. Zato se nemojte truditi da ugušite prirodnu funkciju uma. Ne postoji način da meditirate bez razmišljanja. Ne pokušavajte da vaš um postane prazan. Čak i ako biste uspeli da zaustavite razmišljanje, to ne bi bila meditacija, već lebdenje u stanju slično zombiju.

Učenje da meditirate je postepen proces. Na početku ćete moći da ostanete mirni samo nekoliko sekundi pre nego što misli, emocije i osećaji ne izbiju na površinu. Osnovno uputstvo je da ih ne sledite već da budete svesni svega što prolazi kroz vašu svest takvo kakvo je. Meditacija je proces svesti bez donošenja suda o nekome ili nečemu. Sve što prolazi kroz vaš um samo posmatrajte dok dolazi i odlazi, ne usredsredjujte se na to i ne pokušavajte da ga potisnete. Zašto? Zato što kada jednom počnete da pratite neku misao, zaboravljate šta se dešava ovde i sada i počnete da izmišljate svakakve fantazije, sudove, sećanja i druge scenarije koji možda nemaju ništa zajedničko sa realnošću tog trenutka. Cilj nam je da ostanemo svesni sadašnjeg trenutka. Ali ako shvatite da sledite neku misao, nemojte kritikovati ni osudjivati sebe. Činjenica da ste uhvatili sebe kako ponovo proživljavate neki dogadjaj iz prošlosti ili ga projektujute u budućnost dovoljna je da vas vrati na sadašnji trenutak.

Najefektniji pristup je da na početku um odmarate tokom veoma kratkih vremenskih perioda više puta u toku dana. Na ovaj način postepeno se oslobadjate mentalnih i emotivnih ograničenja koja su uzrok umora, razočaranja, besa i očaja i otkrivate unutar sebe neograničen izvor jasnoće, mudrosti, marljivosti, mira i saosećanja.

Dakle, šta god da prodje kroz vaš um samo posmatrajte kako dolazi i odlazi, lagano i bez vezivanja. Izmedju misli se često javlja praznina, bilo da traje delić sekunde, ona postoji. Ta praznina predstavlja doživljaj potpune otvorenosti uma. Onda se pojavi druga misao i kada ona nestane pojavi se druga praznina. Onda dodje i prodje još jedna misao, praćena još jednom prazninom. Proces posmatranja vaših misli na ovaj način traje u nedogled – misli koje slede praznine, koje slede misli, koje slede praznine. Ako nastavite ovako, vežbanjem, postepeno će praznine postajati duže i duže i vaš doživljaj prirode uma postaje direktniji, vaš um počinje da se odmara spokojnije i otvorenije.

Meditacija je mnogo lakša nego što većina ljudi misli: šta god da doživite, sve dok ste svesni šta se dešava, jeste meditacija! Meditacija je jedinstveni lični proces i iskustva dvoje ljudi se potpuno razlikuju, ali i vaše sopstveno iskustvo se ponekad menja iz dana u dan.

Postoji dosta metoda meditiranja – meditacija prilikom koje se ne fokusiramo na objekat, meditacija pomoću fizičkih osećaja, pomoću forme, zvuka, mirisa, ukusa, … o čemu ću pisati nekom drugom prilikom. Za koju metodu ćete se odlučiti zavisi od vašeg temperamenta i sposobnosti. Sama tehnika nije bitna, bitno je da naučite kako da odmorite svoj um – da radite sa njim umesto da on radi sa vama.

Pružite sebi priliku da se dobro osećate, ne iz nekog posebnog razloga, već samo zato što to zaslužujete!

Lepo vreme je idealno za boravak van kuće, u prirodi, baveći se inspirativnim i zdravim aktivnostima. Vožnja bicikla? Odlična ideja! Evo nekih razloga zašto bi trebalo da nabavite bicikl i uživate.

1. Osećaj slobode – Vožnja bicikla vam daje osećaj slobode koji nikako ne možete imati u automobilu. Možete da se vozite gde poželite.

2. Bićete brži – U velikim gradovima gde su česte gužve u saobraćeju, mnogo brže ćete se kretati biciklom, nego autom. Zaboravićete na problem sa parkiranjem.

3. Štedi novac – Možete dosta uštedeti, ukoliko za kraće relacije umesto kola vozite bicikl.

4. Gubite kilograme – Reč je o manje intenzivnom aerobnom vežbanju i odličnom načinu da gubite kilograme. Omogućava vam da ostanete u dobroj kondiciji dok obavljate svakodnevne aktivnosti, poput šopinga.

5. Koristi za zdravlje – Izmedju ostalog odlično je za srce i prevenciju srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, tihih ubica koje su posledica sedećeg životnog stila.

6. Oslobadja od stresa – Ukoliko ste na poslu i van njega svakodnevno izloženi stresnim situacijama, biciklizam će vam omogućiti da smanjite stres i misli skrenete sa problema. Vežbanjem se oslobadja serotonin koji daje osećaj dobrog raspoloženja. Nakon povratka kući, sa vožnje bicikla, iz prirode, moćićete vaše probleme da sagledate iz druge perspektive.

7. Prikladno svima – Ovaj vid rekreacije može svako sebi da priušti, i u njemu uživa. Idealno da se cela porodica zajdenički lepo provede.

8. Smanjuje globalno zagrevanje – značajno utiče na smanjenje zagadjenosti i globalno zagrevanje, što je značajan doprinos očuvanju naše planete.

9. Manje nesreća – Ukoliko bi automobile u većem broju zamenili biciklima, smanjio bi se broj saobraćajnih nezgoda, pogotovo u gradskoj vožnji.

10. Zabavno je – Bicikl je više puta izglasavan za najpopularniji izum u proteklih 200 godina. Jednostavno, pruža mnogo zabave!

Zabavite se i učinite nešto korisno za sebe – jednostavno vozite bicikl.

P.S. Ne zaboravite foto aparat!

Stanite usprano, opustite sve mišiće i mirno udišite na nos 5 do 10 sekundi, zatim zadržite vazduh 5 do 10 sekundi, pa ga isto toliko ispuštajte kroz usta. Vremenom možete postepeno produžavati trajanje svake faze, zašta je preduslov zdravo srce.

Udišite kao da mirišete cveće, tako da vazduh stigne u sve delove pluća, pri čemu radi dijafragma. Veoma je važno da ovu vežbu izvodite s punom koncentracijom (svesno). Mislite kako udisanjem dovodite svom telu životnu snagu, i da je disanje život. Dok zadržavate vazduh razmišljajte kako uneti vazduh blagotvorno deluje na vas, podstičući životne procese u vašem telu. Dok izdišete predstavite sebi kako vas time napušta napetost, i sve što je bolesno i loše u vama.

Ovu vežbu izvodite redovno po nekoliko puta ujutru, u podne i uveče, i iznenadićete se povoljnim učinkom na sposobnost mišljenja i dobro raspoloženje.