Ukoliko konzumirate prave masti ubrzaćete sposobnost organizma da sagoreva masti, dok izbor pogrešnih vodi usporavanju metabolizma i gojenju.

Koje su dobre masti?

-Omega-3 masti su masti koje potiču od nepreradjenje hrane i izuzetno su zdrave za vaš mozak i kardiovaskularni sistem, povećavaju mogućnosti vašeg metabolizma i doprinose procesu mršavljenja. Evo nekoliko namirnica iz kojih se dobijaju:
- Riba (treba je jesti dva puta nedeljno), pri čemu treba izbegavati ribu iz uzgajališta i krupne ribe predatorke koje akumuliraju više žive (tuna i sabljarka), a jesti masnu morsku ribu: skuša, sardine, losos, haringa;
- Laneno seme i laneno ulje;
- Koštunjavo voće.

- Monozasićene masti važe za jedne od najzdravijih masti. Sastavni su deo mediteranskog načina ishrane koji smanjuje rizike od hroničnih bolesti srca, dijabetesa i raka. Maslinovo ulje, na kome se bazira, umanjuje upalne procese, jača imunitet, snažan je antioksidans, smanjuje krvni pritisak, nivo šećera u krvi, holesterol i razredjuje krv. Najbolji izvori su:
- prirodno maslinovo ulje
- lešnik
- badem
- brazilski orah
- indijski orah
- seme susama
- seme bundeve

- Nepreradjene omega-6 polinezasićene masti (u malim količinama). Jedna do dve kašike dnevno ovih prirodnih biljnih ulja neophodna je u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Hladne varijante ovih ulja u malim količinama treba koristiti, jer naša tela su evoluirala uz odredjeni balans omega-6 i omega-3 ulja. Medjutim, njihov suvišan unos povećava rizik od srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova. Primeri:
- ulje od semena groždja
- suncokretovo ulje
- orahovo ulje
- susamovo ulje
- bundevino ulje.

Koje su loše masti?

- Zasićene masti. Masno meso – govedina, svinjetina, jagnjetina, mlečni proizvodi, ali i masna rečna riba – som i šaran, glavni su izvor zasićenih masti u našoj ishrani. One mogu da spreče rast moždanih ćelija, izazivajući štetne efekte na memoriu i učenje. Skoro sav nivo holesterola u krvi nastaje od zasićenih masti, šećera i preradjenih ugljenih hidrata.

- Hidrogenizovana ulja ili trans-masti. Ovo su najopasnije od svih masti. Toksične su, blokiraju metabolizam, doprinose gojenju, uvećavaju rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i raka. Nalaze se u skoro svim preradjenim, upakovanim namirnicama koje se nikada ne kvare, kao što su margarini, krekeri, slatkiši, kolači, grickalice, pržena hrana, prelivi za salate i druga obradjena hrana.

Nuje teško biti sit, ali uz znanje i volju, pored toga, možete biti i zdravi i vitki!

Srcu se mora posvetiti posebna pažnja jer ono, iako ne teži više od 300 g, predstavlja najopterećeniji organ našeg tela. Zato bi valjalo preduzeti sve da mu olakšamo rad, jer od toga, uostalom, zavisi i naš život.

Evo šta u tu svrhu treba činiti:

- Ishrana treba da je izbalansirana sa što manje zasićenih masnoća iz crvenog mesa, više ribe (morske, kao što je losos, tuna, skuša, sardina), povrća i voća (utiče na smanjenje krvnog pritiska i time olakšava rad srca), bez rafinisanog šećera i sa malo soli;

- Izbegavajte alkohol (izuzev čaše crnog vina uz ručak), kofein i nikotin, jer njihovo štetno dejstvo nećete odmah osetiti, ali vreme radi za njih;

- Smanjite nivo stresa – on je najveći faktor rizika;

- Bavite se stalno umerenom fizičkom aktivnošću (npr. brzo hodanje), izbegavajući isforsirane vežbe i prevelika naprezanja (što šteti vašem srcu);

- Spavajte od 6-8 sati, imajući u vidu da je san eliksir mladosti;

- Održavajte optimalnu telesnu težinu.

Važno je pokloniti sebi vreme i uložiti mali napor, jer kasnije može biti kasno. Zato uz čašu crnog vina „Živeli“!