Svi znamo da je riba koristan sastojak nase ishrane i da je nedovoljno konzumiramo. Ipak, sve češće se čuju upozorenja sa različith strana o štetnim sastojcima koji mogu da se nađu u ribljem obroku. Činjenica je da je naše zdravlje direktno povezano sa vrstom hrane koju jedemo. Da li je konzumiranje ribe bezbedno sa aspekta toksičnih materija koje može da sadži riblje meso?

Najpre da se podsetimo svih blagodeti koje nam riba pruža i zašto je važna.

Siromašna kalorijama, riba je značajan izvor omega-3 masnoća i ostalih hranljivih sastojaka – vitamina D, selena i proteina. Kod nas je riba nedovoljno zastupljena u ishrani zbog cene, dostupnosti sveže ribe i straha od nezdravih sastojaka. Ipak, stručnjaci preporučuju da se riba jede dva puta nedeljno.

Naročito masne ribe kao što su losos, tunjevina, skuša, sardine i haringa bogate su omega-3 masnim kiselinama. To su esencijalne masne kiseline koje organizam ne može da proizvede iako su potrebne za optimalno zdravlje, posebno značajne za funkcionisanje mozga. Neke od koristi su smanjenje triglicerida, aritmije srca, sniženje krvnog pritiska, smanjenje zgrušavanja krvi, manji rizik od moždanog udara, smanjenje upale i simptoma artritisa, povećanje imuniteta, smanjenje rizika od razvoja niza drugih problema, kao što su gubitak memorije, umor, promene raspoloženja, pa čak i raka. Riba je naročito korisna za dijabetičare, jer pomaže da se reguliše nivo šećera u krvi i olakša mršavljenje.

Pored toga što sadrži visok nivo omega-3 masnih kiselina, riba je zdrava iz drugih razloga. Najpre, sadrži nizak procenat masnoće u odnosu na govedinu i svinjetinu. Ako ste u potrazi za najboljim izvorom proteina životinjskog porekla, ništa ne može da pobedi ribu.

S druge strane postoje i rizici koji su me naterali da preispitam smisao konzumiranja ribe.

Glavni problem sa ribom je u tome što mnoge vrste sadrže živu i druge toksične materije koje mogu da utiču na razvoj nervnog sistema. Iako ovo nije problem za većinu ljudi, to može biti opasno za žene u reproduktivnom dobu. Trudnicama i deci se preporučuje da ne izbegavaju korišćenje ribe zbog koristi koje imaju od omega 3 masnih kiselina na razvoj mozga, ali moraju voditi računa da konzumiraju ribu sa niskim nivoom žive. Veće ribe kao što su ajkule i sabljarke sadrže najveće količine žive.

Briga oko nivoa raznih zagadjivača životne sredine koji se mogu naći u odredjenim vrstama ribe ne bi trebala da spreči odluku pojedinca da jede ribu. Naime, nivo ovih toksina kod ribe je nizak, i sličan je kao kod druge hrane, kao što su jaja, meso i mlečni proizvodi.

Konačno, dokazi ukazuju na to da ljudi koji jedu ribu redovno žive duže. Naravno ključno je izabarati “pravu ribu” odnosno onu sa najvećim nivoom omega 3 masnih kiselina i sa najmanjim sadržajem toksina. Preporuka za najbolju i najsigurniju ribu je, na primer, divlji losos, pastrmka i sardine. Držite se pravila: divlja, neuzgajana i manja riba, manje štetnih materija, više koristi.

Ukoliko konzumirate prave masti ubrzaćete sposobnost organizma da sagoreva masti, dok izbor pogrešnih vodi usporavanju metabolizma i gojenju.

Koje su dobre masti?

-Omega-3 masti su masti koje potiču od nepreradjenje hrane i izuzetno su zdrave za vaš mozak i kardiovaskularni sistem, povećavaju mogućnosti vašeg metabolizma i doprinose procesu mršavljenja. Evo nekoliko namirnica iz kojih se dobijaju:
- Riba (treba je jesti dva puta nedeljno), pri čemu treba izbegavati ribu iz uzgajališta i krupne ribe predatorke koje akumuliraju više žive (tuna i sabljarka), a jesti masnu morsku ribu: skuša, sardine, losos, haringa;
- Laneno seme i laneno ulje;
- Koštunjavo voće.

- Monozasićene masti važe za jedne od najzdravijih masti. Sastavni su deo mediteranskog načina ishrane koji smanjuje rizike od hroničnih bolesti srca, dijabetesa i raka. Maslinovo ulje, na kome se bazira, umanjuje upalne procese, jača imunitet, snažan je antioksidans, smanjuje krvni pritisak, nivo šećera u krvi, holesterol i razredjuje krv. Najbolji izvori su:
- prirodno maslinovo ulje
- lešnik
- badem
- brazilski orah
- indijski orah
- seme susama
- seme bundeve

- Nepreradjene omega-6 polinezasićene masti (u malim količinama). Jedna do dve kašike dnevno ovih prirodnih biljnih ulja neophodna je u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Hladne varijante ovih ulja u malim količinama treba koristiti, jer naša tela su evoluirala uz odredjeni balans omega-6 i omega-3 ulja. Medjutim, njihov suvišan unos povećava rizik od srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova. Primeri:
- ulje od semena groždja
- suncokretovo ulje
- orahovo ulje
- susamovo ulje
- bundevino ulje.

Koje su loše masti?

- Zasićene masti. Masno meso – govedina, svinjetina, jagnjetina, mlečni proizvodi, ali i masna rečna riba – som i šaran, glavni su izvor zasićenih masti u našoj ishrani. One mogu da spreče rast moždanih ćelija, izazivajući štetne efekte na memoriu i učenje. Skoro sav nivo holesterola u krvi nastaje od zasićenih masti, šećera i preradjenih ugljenih hidrata.

- Hidrogenizovana ulja ili trans-masti. Ovo su najopasnije od svih masti. Toksične su, blokiraju metabolizam, doprinose gojenju, uvećavaju rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i raka. Nalaze se u skoro svim preradjenim, upakovanim namirnicama koje se nikada ne kvare, kao što su margarini, krekeri, slatkiši, kolači, grickalice, pržena hrana, prelivi za salate i druga obradjena hrana.

Nuje teško biti sit, ali uz znanje i volju, pored toga, možete biti i zdravi i vitki!