Duh i telo - izbalansirajte svoj život » maslinovo ulje

Mediteranski način ishrane

admin — Sun, 07 Aug 2011 15:05:25 +0000

Mediteranski način ishrane je sinonim za uravnoteženu, raznovrsnu i niskokaloričnu ishranu koja se bazira na voću, povrću, ribi i morskim plodovima, integralnim žitaricama, mlečnim proizvodima, maslinovom ulju, začinima, crnom vinu. To je pravi model pravilne ishrane. Njena velika popularnost je posledica činjenice da se radi o veoma lakom, brzom načinu pripreme hrane, koja je uz to i zdrava i dijetalna, ali i vrlo ukusna.

Nije tajna samo u namirnicama koje se koriste već i načinu njihovog konzumiranja. Na Mediteranu se tradicionalno jede polako, obroci su raznoliki, pri čemu se uvek daje prednost kuvanoj hrani. Prioritet imaju jela od ribe i morskih plodova, ali ako ste ljubitelj mesa, i ne želite da ga se odreknete, opredelite se za nemasno – belo, dok crveno uvrstite u jelovnik ponekad. Sveže začinske trave su ukusne i lekovite, pa su nezaobilazne na tanjiru. Nakon ručka, na miru, pije se čaša vina, najčešće crnog.

Koristi od ovakvog načina ishrane su brojne: snižava holesterol i krvni pritisak pa blagotvorno deluje na bolesti srca i krvnih sudova, na organe za varenje, sprečava dijabetes, moždani udar i štiti od nekih vrsta kancera, usporava starenje, povećava otpornost organizma. Uz pravu meru fizičke aktivnosti vaš organizam će i fizički i psihički ojačati.

U letnjim mesecima preporuka za jedan obrok može biti npr. samo Grčka salata. Postoji puno recepata na ovu temu, ali možete upotrebiti i maštu i kombinovanjem namirnica po svom ukusu doći do izvanrednih rezultata.

Grčka salata – recept

admin — Sun, 24 Jul 2011 16:30:42 +0000

Podeliću sa vama recept za moje omiljeno letnje jelo, idealno za večeru, mada kada je jako toplo dovoljno je i za ručak, uz integralni hleb.

Sastojci:

-    2-3 paradajza
-    2 krastavca
-    glavica crnog/crvenog luka
-    zelena salata
-    masline (crne)
-    feta sir
-    maslinovo ulje
-    so
-    origano
-    bosiljak

Priprema:

Povrće isecite (luk na kolutove, zelenu salatu na trake…), posolite, promešajte, zatim dodajte kockice feta sira, bez daljeg mešanja da se sir ne bi izmeljao, prelijte maslinovim uljem, i dodajte origano i bosiljak. Grčka salata je spremna!

Prijatno!

Dobre i loše masti u ishrani

admin — Sat, 20 Feb 2010 18:47:06 +0000

Mnogi ljudi žive u zabludi da masnoćama nije mesto u njihovoj ishrani, plašeći se za svoje kilograme i zdravlje. Medjutim, istina je sasvim drugačija. Masti su energetski rezervoari, oblažu vitalne organe, učestvuju u apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima – A, D, E i K, i u sintezi hormona. Čak 60% mozga čine lipidi, pa ukoliko ga ne hranimo potrebnim količinama pravih masti i ne izbegavamo pogrešne, rizikujemo njegov pravilan rad. Masnoća koju unosimo oblikuje naš mozak tokom celog života.

Smatra se da je optimalno konzumiranje masnoće u iznosu od 20% od ukupnog broja dnevno unetih kalorija.

Ukoliko konzumirate prave masti ubrzaćete sposobnost organizma da sagoreva masti, dok izbor pogrešnih vodi usporavanju metabolizma i gojenju.

Koje su dobre masti?

-Omega-3 masti su masti koje potiču od nepreradjenje hrane i izuzetno su zdrave za vaš mozak i kardiovaskularni sistem, povećavaju mogućnosti vašeg metabolizma i doprinose procesu mršavljenja. Evo nekoliko namirnica iz kojih se dobijaju:
- Riba (treba je jesti dva puta nedeljno), pri čemu treba izbegavati ribu iz uzgajališta i krupne ribe predatorke koje akumuliraju više žive (tuna i sabljarka), a jesti masnu morsku ribu: skuša, sardine, losos, haringa;
- Laneno seme i laneno ulje;
- Koštunjavo voće.

- Monozasićene masti važe za jedne od najzdravijih masti. Sastavni su deo mediteranskog načina ishrane koji smanjuje rizike od hroničnih bolesti srca, dijabetesa i raka. Maslinovo ulje, na kome se bazira, umanjuje upalne procese, jača imunitet, snažan je antioksidans, smanjuje krvni pritisak, nivo šećera u krvi, holesterol i razredjuje krv. Najbolji izvori su:
- prirodno maslinovo ulje
- lešnik
- badem
- brazilski orah
- indijski orah
- seme susama
- seme bundeve

- Nepreradjene omega-6 polinezasićene masti (u malim količinama). Jedna do dve kašike dnevno ovih prirodnih biljnih ulja neophodna je u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Hladne varijante ovih ulja u malim količinama treba koristiti, jer naša tela su evoluirala uz odredjeni balans omega-6 i omega-3 ulja. Medjutim, njihov suvišan unos povećava rizik od srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova. Primeri:
- ulje od semena groždja
- suncokretovo ulje
- orahovo ulje
- susamovo ulje
- bundevino ulje.

Koje su loše masti?

- Zasićene masti. Masno meso – govedina, svinjetina, jagnjetina, mlečni proizvodi, ali i masna rečna riba – som i šaran, glavni su izvor zasićenih masti u našoj ishrani. One mogu da spreče rast moždanih ćelija, izazivajući štetne efekte na memoriu i učenje. Skoro sav nivo holesterola u krvi nastaje od zasićenih masti, šećera i preradjenih ugljenih hidrata.

- Hidrogenizovana ulja ili trans-masti. Ovo su najopasnije od svih masti. Toksične su, blokiraju metabolizam, doprinose gojenju, uvećavaju rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i raka. Nalaze se u skoro svim preradjenim, upakovanim namirnicama koje se nikada ne kvare, kao što su margarini, krekeri, slatkiši, kolači, grickalice, pržena hrana, prelivi za salate i druga obradjena hrana.

Nuje teško biti sit, ali uz znanje i volju, pored toga, možete biti i zdravi i vitki!