Stručnjaci preporučuju konzumiranje ribe dva do tri puta nedeljno. Najukusnija je kada je pripremljena jednostavno, bez kuvanja u teškim umacima ili pržena u masnim uljima. Važno je da kupite najsvežiju moguću ribu da bi se naglasio njen ukus u receptima, ali i da biste iskoristili sve prednosti po vaše zdravlje koje vam može pružiti.

Kupovina sveže ribe je laka ako znate na šta da obratite pažnju. U tu svrhu evo nekoliko saveta.

Prvi pogled bacite na oči koje su ogledalo svežine ribe, zato što brzo postanu mutne i ravne. Da je riba sveža vidi se po jasnim i ispupčenim očima.

Da li je riba zdrava govori i njena boja i izgled. Sveža je ukoliko ima prirodni metalik sjaj, izgleda čisto i deluje kao da je još živa.

Riblji fileti su najzdraviji kad su jasne, bele boje ili prozirno ružičasti. Primetite li braon mrlje znajte da su one znak propadanja. Ukoliko postoji tečnost na mesu trebalo bi da bude bistra, dok je mlečna boja tečnosti prva faza truleži.

Pogledajte škrge. One treba da budu jarko crvene, jer vremenom, što riba više stoji, one postaju tamne i poprimaju boju cigle.

Kada birate ribu, ne plašite se da je dodirnete da biste procenili njenu teksturu. Telo ribe treba da bude čvrsto, a ne meko i kašasto. Nežno je pritisnite prstom i ukoliko se meso lako vrati nazad, znajte da je riba sveža, a ukoliko ostane udubljenje, produžite dalje. Dobra riba, čak i tanak file, treba da ima jaku teksturu.

Koristite i čulo mirisa da biste bili sigurni da je riba sveže uhvaćena. Miris sveže morske vode je zeleno svetlo za kupovinu, nikako prejak miris ribe.

Kada su u pitanju morski plodovi, obratite pažnju da školjke budu dobro zatvorene, bez pukotina, da jastozi i rakovi budu teški za svoju veličinu, a kod smrznutih plodova mora ne bi smelo da ima znakova odmrzavanja.

Kupujte ribu na pijaci ili prodajnim mestima koja imaju veliki broj kupaca, jer veći promet povećava verovatnoću da je riba sveža. Pitajte prodavce odakle riba dolazi i gde je uzgajana.

I nećete pogrešiti!

U početku vežbajte polako, ne naprežite se previše. Vremenom će vaše telo postati gipkije, pa će i izvođenje pokreta biti lakše.

Krenite s onoliko ciklusa koliko možete da izvedete, postepeno ih povećavajući. Nakon svakog ciklusa malo odmorite.

Vežbanje završite opuštanjem u ležećem položaju, sa rukama pored tela i dlanovima okrenutim na gore. Pažnju usmerite na telo.

Evo kratkog opisa svakog od položaja:

1. Položaj pozdrava: Ovo je početni položaj koji se izvodi stojeći uspravno, sa ravnomerno rasporeženom težinom na oba stopala. Dlanove sastavite ispred sebe u visini grudi, kao za molitvu i lagano dišite oko pet sekundi, zatim izdahnite.
2. Položaj uzdignutih ruku: Duboko udahnite, podižući ruke preko glave tako da formirate luk unazad i lagano istežete kičmu.
3. Položaj ruke do nogu: Izdišite spuštajući ruke ispred sebe dok vam dlanovi ne dodirnu pod, tako da vam glava dotiče kolena, koja mogu biti lagano savijena.
4. Položaj konjanika: Iz tog stava duboko udahnite, spustite se i iskoraknite desnom nogom unazad tako da kolenom dodirnete pod, dok su vam dlanovi položeni u visini ramena na podu. Pogled usmerite prema gore.
5. Položaj planine: Izdišite i privucite levu nogu uz desnu. Podignite kukove tako da telo oblikuje okrenuto slovo V.
6. Položaj osam udova: Spustite celo telo na tlo, dok su vam dlanovi i dalje u širini ramena, savijenih laktova. Neka vam pod dotiču stopala, kolena, šake, grudi i brada. Zadržite se u ovom položaju samo sekundu, pa pređite u sledeći.
7. Položaj kobre: Iz te ležeće pozicije udišući polagano dozvolite kičmi da vam digne glavu, a zatim i celi torzo, odgurujući se lagano rukama od tla u položaj “kobre”. Neka vam laktovi budu uz tijelo, a kukovi neka ostanu na podu.
8. Položaj planine: Izdišući, ponovno se vratite u ležeći položaj iz kojeg ćete podići kukove unazad i gore formirajući naopako slovo V, kao u položaju broj 5.
9. Položaj konjanika: Udišući vratite se u 4. položaj, samo sa desnom nogom među rukama, a levom ispruženom nazad.
10. Položaj ruke do nogu: Ponovite treći položaj – dignite se uz izdisaj i dalje držeći dlanove na podu, tako što ćete dopustiti kolenima da se lagano saviju.
11. Položaj uzdignutih ruku: Ponovite 2. položaj – duboko udahnite dok dižete ruke prema gore i istežete ih preko glave, gurajući kukove prema napred, a glavu unazad.
12. Položaj pozdrava: Izdišući ponovite prvi položaj završavajući pozdrav suncu na isti način na koji ste počeli, skupljenih ruku ispred grudi. Lagano dišite oko pet sekundi, zatim počnite sledeći ciklus. (12. položaj postaje 1. položaj sledećeg ciklusa).

Redovno vežbanje Pozdrava Suncu blagotvorno deluje na vaše telo ali i duh:
•    poboljšava varenje, respiratorni i nervni sistem
•    jača trbušne mišiće
•    poboljšava cirkulaciju
•    pomaže eliminaciji toksina iz organizma
•    smanjuje stres i depresiju
•    poboljšava koncentraciju i pamćenje
•    poboljšava san
•    normalizuje rad štitne žlezde
•    poboljšava ten
•    doprinosi mršavljenju
•    poboljšava fleksibilnost mišića i kičme
•    poboljšava držanje tela
•    daje snagu i dugovečnost
•    poboljšava koordinaciju tela i misli
•    popravlja raspoloženje

Pozdrav Suncu se može posmatrati i kao meditacija u pokretu. Ako se skoncentrišete na pokrete i disanje to će vas učiniti veoma opuštenim i potpuno relaksiranim. Pomoći će vam i da život posmatrate iz drugačije perspektive.

Samo desetak minuta jutra provedenih u vežbanju Pozdrava Suncu, pomoćiće vam da se sa većom fizičkom i psihičkom snagom i samopouzdanjem suočavate sa novim izazovima dana. Da li ste motivisani da uložite malo napora za pregršt koristi koje neće izostati?

Jutro je doba dana kada smo najčešće u najvećoj žurbi, pa često štedimo vreme preskačući doručak. Takodje, mnogi misle da će ukoliko ne doručkuju smanjiti dnevni unos kalorija. To, nažalost, nije tačno. Ne doručkovati znači više jesti u toku dana.

Jutarnji obrok  je organizmu potreban da bi pripremio energiju za dan koji je pred nama. Aktivnost metabolizma, odn. sposobnost trošenja kalorija, najveća je i najefikasnija posle budjenja, jer tada organizam odmah apsorbuje hranljive sastojke neophodne za normalno funkcionisanje u prvom delu dana. Ujutro telo ima najveću potrebu za energijom, a glavni izvor energije u našoj ishrani su ugljeni hidrati, pa ih treba obavezno uvrstiti u prvi dnevni obrok. Ali da biste zaštitili pankreas od oscilacija u lučenju insulina, važno je da to budu spori, odn. složeni ugljeni hidrati (integralni hleb, cerealije) koji se sporije razlažu i obezbedjuju konstantan dotok energije tokom više sati.

Ne zaboravite ni masti životinjskog porekla (kajmak, maslac…) za vaš doručak, jer one pomažu da se sintetiše tzv. dobar holesterol.

Ujutro je značajno i lučenje enzima koji metabolišu unete belančevine, pa je i iskoristljivost proteina dobra.To znači da možete doručkovati i jaja, sir, šunku i sl.

Preskakanje doručka je veoma štetno jer jedino unos hrane u jutarnjim časovima aktivira masne ćelije da brzo i vrlo intenzivno ispuštaju masti iz svog skladišta.Ako ujutro ne doručkujemo, umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, naše telo nastavlja sa skladištenjem masti, jer je zabrinuto što nema novog unosa hranljivih materija. Tako se usporava metabolizam, organizam sporije troši kalorije koje unosimo sledećim obrokom, pa postižemo suprotan efekat od željenog – gojimo se.

Dakle, doručak je obavezan obrok, i trebalo bi da bude kombinacija životinjskih masti, manje belančevina i više tzv. složenih ugljenih hidrata. Razmišljanje o kilogramima ostavite za ostatak dana.

Svi znamo da je riba koristan sastojak nase ishrane i da je nedovoljno konzumiramo. Ipak, sve češće se čuju upozorenja sa različith strana o štetnim sastojcima koji mogu da se nađu u ribljem obroku. Činjenica je da je naše zdravlje direktno povezano sa vrstom hrane koju jedemo. Da li je konzumiranje ribe bezbedno sa aspekta toksičnih materija koje može da sadži riblje meso?

Najpre da se podsetimo svih blagodeti koje nam riba pruža i zašto je važna.

Siromašna kalorijama, riba je značajan izvor omega-3 masnoća i ostalih hranljivih sastojaka – vitamina D, selena i proteina. Kod nas je riba nedovoljno zastupljena u ishrani zbog cene, dostupnosti sveže ribe i straha od nezdravih sastojaka. Ipak, stručnjaci preporučuju da se riba jede dva puta nedeljno.

Naročito masne ribe kao što su losos, tunjevina, skuša, sardine i haringa bogate su omega-3 masnim kiselinama. To su esencijalne masne kiseline koje organizam ne može da proizvede iako su potrebne za optimalno zdravlje, posebno značajne za funkcionisanje mozga. Neke od koristi su smanjenje triglicerida, aritmije srca, sniženje krvnog pritiska, smanjenje zgrušavanja krvi, manji rizik od moždanog udara, smanjenje upale i simptoma artritisa, povećanje imuniteta, smanjenje rizika od razvoja niza drugih problema, kao što su gubitak memorije, umor, promene raspoloženja, pa čak i raka. Riba je naročito korisna za dijabetičare, jer pomaže da se reguliše nivo šećera u krvi i olakša mršavljenje.

Pored toga što sadrži visok nivo omega-3 masnih kiselina, riba je zdrava iz drugih razloga. Najpre, sadrži nizak procenat masnoće u odnosu na govedinu i svinjetinu. Ako ste u potrazi za najboljim izvorom proteina životinjskog porekla, ništa ne može da pobedi ribu.

S druge strane postoje i rizici koji su me naterali da preispitam smisao konzumiranja ribe.

Glavni problem sa ribom je u tome što mnoge vrste sadrže živu i druge toksične materije koje mogu da utiču na razvoj nervnog sistema. Iako ovo nije problem za većinu ljudi, to može biti opasno za žene u reproduktivnom dobu. Trudnicama i deci se preporučuje da ne izbegavaju korišćenje ribe zbog koristi koje imaju od omega 3 masnih kiselina na razvoj mozga, ali moraju voditi računa da konzumiraju ribu sa niskim nivoom žive. Veće ribe kao što su ajkule i sabljarke sadrže najveće količine žive.

Briga oko nivoa raznih zagadjivača životne sredine koji se mogu naći u odredjenim vrstama ribe ne bi trebala da spreči odluku pojedinca da jede ribu. Naime, nivo ovih toksina kod ribe je nizak, i sličan je kao kod druge hrane, kao što su jaja, meso i mlečni proizvodi.

Konačno, dokazi ukazuju na to da ljudi koji jedu ribu redovno žive duže. Naravno ključno je izabarati “pravu ribu” odnosno onu sa najvećim nivoom omega 3 masnih kiselina i sa najmanjim sadržajem toksina. Preporuka za najbolju i najsigurniju ribu je, na primer, divlji losos, pastrmka i sardine. Držite se pravila: divlja, neuzgajana i manja riba, manje štetnih materija, više koristi.

Ranije sam objavila recept braon pirinač sa pečurkama, ali evo još jedne varijacije na temu pirinač i pečurke, koja će vam se možda više svideti.

Sastojci:

-         300 g pirinča (braon ili beli pirinač – odlučite sami)
-         300-400g svežih vrganja, lisičarki ili pečurki po vašem izboru
-         1 manja glavica crnog luka
-         3-4 čena belog luka (sitno iseckanog)
-         2 paradajza
-         100 ml belog vina
-         ulje od koštica groždja
-         parmezan
-         so
-         biber
-         peršun
-         majčina dušica

Priprema:

Na ulju propržite seckan crni luk, dok ne postane zlatne boje, a zatim i isešen paradajz, pečurke i beli luk. Pržite još nekoliko minuta, pa dodajte pirinač i belo vino, kao i dvostruku količinu vode u odnosu na pirinač. Poklopite i ostavite da se krčka još petnaestak minuta. Po potrebi možete dolivati još malo vode ili supe od povrća. Pred kraj dodajte začine.  Jelo poslužite sa narendanim parmezanom ili kiselom pavlakom.

Prijatno!

Verovatno ste svesni da bi trebalo da učinite nešto za sebe i krenete sa nekom fizičkom aktivnošću, ali nikako niste motivisani za to. Možda ste ranije pokušavali da idete u teretanu ili na aerobik ali to nije potrajalo. Istina je da vežbanje, ipak, može biti zabavno! Potrebno je samo da nekoliko stvari prilagodite sebi.

1. Vrsta vežbanja za vas

Ne morate da se bavite aktivnostima koje ne volite, samo zato što tako sagorevate više kalorija ili bolje oblikujete mišiće. Najvažnije je da pronadjete zabavan način da budete aktivni. Poenta vežbanja je da obogati vaš život, a ne da ga zagorčava.
Postoji mnogo različitih načina vežbanja. Igranje uz muziku koja vas inspiriše, zatim pešačenje, plivanje, vožnja bicikla, skakanje na trambolini, igranje badmintona ili fudbala sa decom…
Čak iako mislite da mrzite vežbanje, mislim da možete pronaći aktivnost koja će vas radovati.

2. Vreme za vežbanje u toku dana

Ukoliko ste zacrtali da počnete sa vežbanjem u 6 sati ujutru, a inače jedva ustajete iz kreveta u 7 i 30, teško da ćete ispuniti svoj cilj.
Ako morate sebe da prisiljavate da izadjete napolje po mraku, a to vam nimalo ne pričinjava zadovoljstvo, verovatno nećete istrajati u želji da vežbate na taj način.

Istina je da većina nas može naći deo dana pogodan za uživanje u fizičkoj aktivnosti. Na primer, možete iskoristiti pauzu na poslu da pobegnete iz kancelarije u brzu šetnju, ili možete svoju dnevnu rutinu iskoristiti da budete aktivni – umesto automobilom na posao dolazite biciklom ili peške.

Pronadjite doba dana kada vežbanje predstavlja vreme samo za vas, a ne zadatak koji treba otaljati.

3. Mesto za vežbanje

Možda ste osoba kojoj ne prija teretana, jednostavno tamo se ne osećate opušteno. Neki, medjutim, vole da treniraju u teretani zbog motivišuće atmosfere koju čine muzika, kvalitetna oprema, instruktori i društvo.

Pored teretane imate mnogo drugih opcija, pa izaberite onu koja je najviše po vašoj meri:
- vežbanje uz DVD kod kuće
- možete kupiti opremu i vežbati sami
- aerobic, pilates, joga, tae-bo
- hodanje, trčanje, vožnja bicikla…

4. Društvo za vežbanje

Poslednji faktor za zabavno vežbanje je društvo u kome ćete to činiti. Može vam veoma prijati da vežbate sa prijateljima, naročito ako se opredelite za neku timsku sportsku aktivnost. To vam može biti dodatni motiv da se sastanete.

Izaberite prave ljude sa kojima ćete vežbati., one koji su sličnih sposobnosti i kondicije kao i vi, i koji deluju motivišuće na vas.

Možda vam ipak najviše odgovara solo varijanta – zašto da ne.

Kombinujte faktore koje sam navela dok ne dodjete do prave kombinacije za vas, one koja omogućava da se aktivirate na zabavan način.

Mediteranski način ishrane je sinonim za uravnoteženu, raznovrsnu i niskokaloričnu ishranu koja se bazira na voću, povrću, ribi i morskim plodovima, integralnim žitaricama, mlečnim proizvodima, maslinovom ulju, začinima, crnom vinu. To je pravi model pravilne ishrane. Njena velika popularnost je posledica činjenice da se radi o veoma lakom, brzom načinu pripreme hrane, koja je uz to i zdrava i dijetalna, ali i vrlo ukusna.

Nije tajna samo u namirnicama koje se koriste već i načinu njihovog konzumiranja. Na Mediteranu se tradicionalno jede polako, obroci su raznoliki, pri čemu se uvek daje prednost kuvanoj hrani. Prioritet imaju jela od ribe i morskih plodova, ali ako ste ljubitelj mesa, i ne želite da ga se odreknete, opredelite se za nemasno – belo, dok crveno uvrstite u jelovnik ponekad. Sveže začinske trave su ukusne i lekovite, pa su nezaobilazne na tanjiru. Nakon ručka, na miru, pije se čaša vina, najčešće crnog.

Koristi od ovakvog načina ishrane su brojne: snižava holesterol i krvni pritisak pa blagotvorno deluje na bolesti srca i krvnih sudova, na organe za varenje, sprečava dijabetes, moždani udar i štiti od nekih vrsta kancera, usporava starenje, povećava otpornost organizma. Uz pravu meru fizičke aktivnosti vaš organizam će i fizički i psihički ojačati.

U letnjim mesecima preporuka za jedan obrok može biti npr. samo Grčka salata. Postoji puno recepata na ovu temu, ali možete upotrebiti i maštu i kombinovanjem namirnica po svom ukusu doći do izvanrednih rezultata.

Veoma je teško da se nosite sa svakim konfliktom, svakom emocijom i svakom negativnom mišlju kako se pojavljuju. Mnogo je delotvornije da umesto toga radite na razvijanju uma koji je smiren i pun ljubavi, i tako primeniti isto rešenje na svaki problem koji imate u životu.

U poslednje vreme u potrazi za različitim tehnikama oslobadjanja od stresa, u pokušaju da izadjemo na kraj sa problemima, sa ljudima oko sebe i samim sobom, a slušajući mnoge svetske poznate ličnosti koje „imaju rešenje“, počinjemo da prihvatamo metode kakva je npr. meditacija. Ona može postati naša svakodnevna rutina, zašto da ne? Možda nekome zvuči i kao bauk, loš uticaj drugih vera i kultura, ali za one otvorenih shvatanja, spremnih na rast i razvijanje, pokušaću da pojasnim ovaj pojam, kako sam uspela da ga razumem.

Meditacija se ne bavi pronalaženjem blaženstva, ili dolaženjem u stanje opuštenosti, kako je mnogi tumače. Meditacija je zapravo jednostavna vežba koja se sastoji u tome da odmorite vaš um u njegovom prirodnom stanju i da dozvolite sebi da budete svesni bilo kakvih misli, osećaja ili emocija koje se javljaju.

Evo nekoliko osnovnih smernica:

Pre svega, potrebno je da naviknete da sedite uspravno (u lotos ili nekom drugom položaju koji vam je udoban, ali obavezno prave kičme). Telo je fizička potpora uma. Najbolji način da umu dozvolimo da se odmori jeste da zauzmemo odgovarajuće fizičko držanje, u kojem um može da ostane opušten i napet u isto vreme. Pronadjite način posmatranja svog uma koji vama najviše odgovara, jer svi smo mi različiti, a meditacija je privatna stvar. U vodi koja miruje, pesak, blato i ostale naslage postepeno se odvajaju i spuštaju na dno, tako da možete jasno videti vodu i sve što kroz nju prolazi. Na isti način, ako ostanete u stanju mentalne opuštenosti – mentalne naslage vaših misli, emocija, osećaja i percepcija se prirodno smanjuju i otkriva se suštinska jasnoća vašeg uma.

Drugo, prihvatite činjenicu da je prirodna funkcija vašeg uma razmišljanje, i nemoguće je sprečiti um da stvara misli, osećanja i osećaje. Zato se nemojte truditi da ugušite prirodnu funkciju uma. Ne postoji način da meditirate bez razmišljanja. Ne pokušavajte da vaš um postane prazan. Čak i ako biste uspeli da zaustavite razmišljanje, to ne bi bila meditacija, već lebdenje u stanju slično zombiju.

Učenje da meditirate je postepen proces. Na početku ćete moći da ostanete mirni samo nekoliko sekundi pre nego što misli, emocije i osećaji ne izbiju na površinu. Osnovno uputstvo je da ih ne sledite već da budete svesni svega što prolazi kroz vašu svest takvo kakvo je. Meditacija je proces svesti bez donošenja suda o nekome ili nečemu. Sve što prolazi kroz vaš um samo posmatrajte dok dolazi i odlazi, ne usredsredjujte se na to i ne pokušavajte da ga potisnete. Zašto? Zato što kada jednom počnete da pratite neku misao, zaboravljate šta se dešava ovde i sada i počnete da izmišljate svakakve fantazije, sudove, sećanja i druge scenarije koji možda nemaju ništa zajedničko sa realnošću tog trenutka. Cilj nam je da ostanemo svesni sadašnjeg trenutka. Ali ako shvatite da sledite neku misao, nemojte kritikovati ni osudjivati sebe. Činjenica da ste uhvatili sebe kako ponovo proživljavate neki dogadjaj iz prošlosti ili ga projektujute u budućnost dovoljna je da vas vrati na sadašnji trenutak.

Najefektniji pristup je da na početku um odmarate tokom veoma kratkih vremenskih perioda više puta u toku dana. Na ovaj način postepeno se oslobadjate mentalnih i emotivnih ograničenja koja su uzrok umora, razočaranja, besa i očaja i otkrivate unutar sebe neograničen izvor jasnoće, mudrosti, marljivosti, mira i saosećanja.

Dakle, šta god da prodje kroz vaš um samo posmatrajte kako dolazi i odlazi, lagano i bez vezivanja. Izmedju misli se često javlja praznina, bilo da traje delić sekunde, ona postoji. Ta praznina predstavlja doživljaj potpune otvorenosti uma. Onda se pojavi druga misao i kada ona nestane pojavi se druga praznina. Onda dodje i prodje još jedna misao, praćena još jednom prazninom. Proces posmatranja vaših misli na ovaj način traje u nedogled – misli koje slede praznine, koje slede misli, koje slede praznine. Ako nastavite ovako, vežbanjem, postepeno će praznine postajati duže i duže i vaš doživljaj prirode uma postaje direktniji, vaš um počinje da se odmara spokojnije i otvorenije.

Meditacija je mnogo lakša nego što većina ljudi misli: šta god da doživite, sve dok ste svesni šta se dešava, jeste meditacija! Meditacija je jedinstveni lični proces i iskustva dvoje ljudi se potpuno razlikuju, ali i vaše sopstveno iskustvo se ponekad menja iz dana u dan.

Postoji dosta metoda meditiranja – meditacija prilikom koje se ne fokusiramo na objekat, meditacija pomoću fizičkih osećaja, pomoću forme, zvuka, mirisa, ukusa, … o čemu ću pisati nekom drugom prilikom. Za koju metodu ćete se odlučiti zavisi od vašeg temperamenta i sposobnosti. Sama tehnika nije bitna, bitno je da naučite kako da odmorite svoj um – da radite sa njim umesto da on radi sa vama.

Pružite sebi priliku da se dobro osećate, ne iz nekog posebnog razloga, već samo zato što to zaslužujete!

Lepo vreme je idealno za boravak van kuće, u prirodi, baveći se inspirativnim i zdravim aktivnostima. Vožnja bicikla? Odlična ideja! Evo nekih razloga zašto bi trebalo da nabavite bicikl i uživate.

1. Osećaj slobode – Vožnja bicikla vam daje osećaj slobode koji nikako ne možete imati u automobilu. Možete da se vozite gde poželite.

2. Bićete brži – U velikim gradovima gde su česte gužve u saobraćeju, mnogo brže ćete se kretati biciklom, nego autom. Zaboravićete na problem sa parkiranjem.

3. Štedi novac – Možete dosta uštedeti, ukoliko za kraće relacije umesto kola vozite bicikl.

4. Gubite kilograme – Reč je o manje intenzivnom aerobnom vežbanju i odličnom načinu da gubite kilograme. Omogućava vam da ostanete u dobroj kondiciji dok obavljate svakodnevne aktivnosti, poput šopinga.

5. Koristi za zdravlje – Izmedju ostalog odlično je za srce i prevenciju srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, tihih ubica koje su posledica sedećeg životnog stila.

6. Oslobadja od stresa – Ukoliko ste na poslu i van njega svakodnevno izloženi stresnim situacijama, biciklizam će vam omogućiti da smanjite stres i misli skrenete sa problema. Vežbanjem se oslobadja serotonin koji daje osećaj dobrog raspoloženja. Nakon povratka kući, sa vožnje bicikla, iz prirode, moćićete vaše probleme da sagledate iz druge perspektive.

7. Prikladno svima – Ovaj vid rekreacije može svako sebi da priušti, i u njemu uživa. Idealno da se cela porodica zajdenički lepo provede.

8. Smanjuje globalno zagrevanje – značajno utiče na smanjenje zagadjenosti i globalno zagrevanje, što je značajan doprinos očuvanju naše planete.

9. Manje nesreća – Ukoliko bi automobile u većem broju zamenili biciklima, smanjio bi se broj saobraćajnih nezgoda, pogotovo u gradskoj vožnji.

10. Zabavno je – Bicikl je više puta izglasavan za najpopularniji izum u proteklih 200 godina. Jednostavno, pruža mnogo zabave!

Zabavite se i učinite nešto korisno za sebe – jednostavno vozite bicikl.

P.S. Ne zaboravite foto aparat!

Sastojci:

-    2-3 paradajza
-    2 krastavca
-    glavica crnog/crvenog luka
-    zelena salata
-    masline (crne)
-    feta sir
-    maslinovo ulje
-    so
-    origano
-    bosiljak

Priprema:

Povrće isecite (luk na kolutove, zelenu salatu na trake…), posolite, promešajte, zatim dodajte kockice feta sira, bez daljeg mešanja da se sir ne bi izmeljao, prelijte maslinovim uljem, i dodajte origano i bosiljak.  Grčka salata je spremna!

Prijatno!